Šta je pasivni i aktivni rečnik stranog jezika?
Učenje stranog jezika zna biti vrlo frustrirajuće. Možda se pitate odakle da počnete. Nažalost, ne postoji univerzalni odgovor na ovo pitanje. Ali, jedan od načina je svakako učenje reči stranog jezika. Evo zašto je bitno da saznate šta su pasivni i aktivni rečnik stranog jezika.
Rečnik svakog jezika, uključujući i našeg maternjeg, možemo podeliti na pasivni i aktivni vokabular.
Pasivan rečnik se odnosi na reči koje su nam poznate i razumemo ih, ali ih ne koristimo u govoru, odnosno pisanju.
Aktivni rečnik se odnosi na reči koje smo u potpunosti asimilirali u naš govor i pisanje.
Pojmove pasivnog i aktivnog vokabulara ne smemo da pomešamo sa terminima pasivnog i aktivnog učenja jezika. Pasivni i aktivni vokabular se odnosi na način na koji koristimo određene reči, dok pasivno i aktivno učenje jezika govori o angažovanosti, odnosno uključenosti onoga koji uči u sam proces učenja.
Ovaj tekst će se posvetiti pasivnom i aktivnom leksikonu, njihovim razlikama i značaju za učenje jezika.
Zašto je pasivan rečnik bitan?
Tokom procesa učenja jezika i upoznavanja se leksikonom, reči prvobitno postanu deo pasivnog rečnika. U početku, dok učimo jezik upoznajemo se sa njegovim rečima. Prilikom čestog izlaganja istim rečima one nam postaju sve poznatije i njihovo značenje jasnije.
Što više puta dođemo u kontakt sa nekom rečju, veće su i šanse da će ta reč postati deo našeg aktivnog rečnika, odnosno slobodno ćemo je koristiti u razgovoru.
Ako napravimo paralelu sa time kako mala deca uče svoj maternji jezik, primetićete sličnosti. Od malena deca samo slušaju. Posle određenog vremena počnu da imitiraju glasove i formiraju reči, zatim sintagme i kratke rečenice, a tek na kraju izgovaraju i potpune rečenice.
Na osnovu ovoga i sami možete da zaključite da je pasivan rečnik izuzetno važan. On nam je polazna osnova za razumevanje. Sa pasivnim rečnikom, vi razumete dok slušate i čitate.
Za komunikaciju bitno nam je da znamo da damo odgovor, ali nemojte zaboraviti da je jednako bitno, ako ne i bitnije, da prvo razumete šta vam neko govori.
Smatram da je pasivni rečnik izuzetno važan, jer sa njim vi razumete šta se dešava oko vas. Npr. zamislite da ste otišli da živite u državu čiji jezik ne znate. Dok se šetate ulicom primetićete znakove i obaveštenja na stranom jeziku, čućete ljude u prolazu kako razgovaraju, videćete menije ispred restorana i kafića, čućete razgovore konobara i gostiju. Bez razumevanja onoga što se čuli i pročitali, vi nećete znati šta se dešava oko vas. Bez razumevanja jezika, vi niste funkcionalni u odnosu na okruženje u kome se nalazite. Naravno, ovde smo zanemarili da su mnogi znaci univerzalni, napisani na mnogim jezicima, govor tela i slično.
Sve ovo je pasivni rečnik i zbog toga je važno da kada krenete da učite jezik počnete od rada na pasivnom vokabularu. Znati pričati je bitno, ali bitnije je prvo da razumete kada vam se neko obraća. Vrlo lako se može desiti da radite više na razvijanju govora, a manje na slušanju i onda u govoru znate da date odgovor, ali niste sigurni šta vas je sagovornik pitao.
Kako da radim na mom pasivnom rečniku?
U suštini, razvijanje pasivnog rečnika radi se putem slušanja i čitanja. Način na koji to radite je u velikoj meri prepušten vama. Ne možete pogrešiti.
Kod onih koji kreću sa učenjem jezika koji uopšte ne znaju, odnosno “kompletnih početnika”, savetovaću prvobitan fokus na ograničenom broju materijala. Šta to znači? Uzmite dva, tri teksta / video klipa i slušajte ih iznova i iznova. Zašto? Ovim putem ćete se upoznati sa samom strukturom jezika i rečenica, sa glasovima u jeziku i slično. Nakon mesec ili dva, u zavisnosti od osobe do osobe, možete dodati i druge materijale.
Savetujem i da slušate nešto na jeziku koji želite i radite nešto drugo po kući / stanu. I ja ovo praktikujem. Ovo jeste duži proces učenja jezika nego da sednete i posvetite se samo slušanju materijala, ali za mnoge od nas koji nemaju mnogo vremena za učenje jezika, ovo je odličan način da učite pasivno i još nešto završite od obaveza.
Ovde moram naglasiti da je učenje jezika proces i kao takav zahteva određeno vreme. Nekome treba više vremena da savlada neki jezik, nekome manje. Ono što je bitno jeste da budete strpljivi prema sebi i uživate u samom procesu učenja, umesto da samo jurite ka cilju savladavanja jezika.
Slušam i čitam, to mi je jasno. A šta je sa pričanjem i pisanjem?
Pričanje i pisanje su aktivnosti koje zahtevaju aktivni vokabular. Sve reči koje smo uspeli da prebacimo u isti vladaju našim govorom i pisanjem. Zbog toga je naš govor u početku štur i siromašan, jer nismo još dovoljno reči asimilirali u aktivni rečnik.
Razumeli smo da je razvijanje pasivnog rečnika bitno, ali razvijanje aktivnog leksikona igra važnu ulogu takođe. Nakon određenog vremena rada na razvijanju pasivnog vokabulara, moramo posvetiti posebnu pažnju i na razvijanje aktivnog dela istog.
Kako da prebacimo pasivni rečnik u aktivni? Da li proces može da se ubrza i kako?
Ova pitanja su važna i često kada krenemo da učimo jezik fokus stavljamo na govor, što ne mora biti loša taktika, ali nemojte zaboraviti da je razumevanje podjednako važno.
Prebacivanje reči iz pasivnog u aktivni vokabular, odnosno razvijanje sposobnosti da reči koje razumemo možemo i slobodno da koristimo u govoru i pisanju, razvija se u velikoj meri prirodno, odnosno posle određenog vremena mi ćemo zaista moći određene reči da upotrebljavamo u svakom smislu.
Što se više izlažete nekoj reči, to su veće šanse da ta reč postane deo vašeg aktivnog vokabulara. Osnovni pojmovi u jeziku, reči koje se često koriste se prve savladaju iz prostog razloga što smo konstantno njima izloženi. Ovde je bitno napomenuti da izlaganje raznolikim materijalima značajno može da obogati naš leksikon.
Znači, učestalost izlaganja jeziku utiče na brzinu kojom ćete neke pojmove savladati. Osobi koja se posveti jeziku dva sata nedeljno će trebati više vremena da savlada jezik, nego nekome ko je otišao da živi u stranu zemlju, gde je konstantno iz dana u dan izložen određenom stranom jeziku. To ne znači da treba da izdvojite sate i sate slobodnog vremena svaki dan za učenje stranog jezika. Bolje je da postavite sebi realne i dostižne ciljeve, nego da izgorite za mesec dana i odustanete od stranog jezika.
Da, razvijanje pasivnog rečnika već je i samo po sebi dovoljno za razvijanje aktivnog rečnika, ali hajde da ne stanemo ovde. Za razvijanje razumevanja jezika (slušanje) koristili smo aktivnosti slušanja, isto važi i za čitanje. Stoga, nije teško zaključiti da isto važi i za govor i pisanje.
Pored konstantnog razvijanja pasivnog rečnika, neophodno je i razvijati veštine govora i pisanja. Ovde moram biti iskrena, jedini način da razvijete pričanje i pisanje jeste da govorite i pišete.
- Pridružite se klubovima za konverzaciju
- Nađite partnera da vežbate govor
- Pričajte sami sa sobom
Na šta god da se odlučite bitno je da vežbate.
Pojedinim osobama je lakše da pišu nego da govore i njima savetujem da počnu od pisanja. I pisanje i govor zahteva formiranje rečenica upotrebom aktivnog vokabulara. Kod pisanja imate više vremena da razmislite o konstrukciji rečenice, proverite značenje neke reči, čak i da dodate reč za koju niste sigurni kako se koriste, efektivno da dodate reč koja još uvek nije u potpunosti u vašem aktivnom rečniku.
Kod određenih tema možete formirati tekst na papiru kao odskočnu dasku za pričanje, kao što je npr. predstavljanje. Možete sastaviti kratak sastav o sebi, proveriti značanje i upotrebu reči, prevesti reči koje ne znate, a zatim isti tekst naučiti i koristiti u razgovoru.
Naravno, ova tehnika ne može da se koristi za sve. Neke situacije mogu da se vežbaju kroz razne igre uloga, ali u suštini govor može biti izuzetno nepredvidljiv, zbog čega i jeste težak da se savlada.
Pasivni i aktivni rečnik su podjednako bitni
Da rezimiramo, i pasivni i aktivni rečnik su podjednako bitni, jer koristimo oba u našoj svakodnevici. Bitno nam je i da razumemo sagovornika, ali i da znamo da odgovorimo. Vežbajte i jedno i drugo kako bi imali balans, ali za početak bolje je da fokus bude pasivan rečnik, jer vam je on i pomoć za razvijanje aktivnog rečnika.
Zapamtite, pasivni rečnik će uvek biti bogatiji od aktivnog i to je potpuno normalno i prirodno. Ako sumnjate, samo se zapitajte da li je to istinito i za vaš maternji jezik. I u našem maternjem jeziku postoji mnoštvo reči koje ne koristimo u npr. govoru, ali našeg sagovornika razumemo, iako te reči ne koristimo u govoru ili pisanju.